Pa, gospodo ministri, do sada bi već trebalo da vam bude jasno. Prištinu ne zanima ništa drugo osim jedne stvari - priznanja Srbije da je Kosovo nezavisno (tačnije dve stvari, dobro bi došlo i Kosovo bez Srba). Nikakvi dobrosusedski odnosi, stabilnost regiona, tehnička pitanja, bolji život stanovnika Kosova i Metohije bla, bla... ništa to njih ne zanima. Zanima ih samo da nakon 300 godina otimanja srpske zemlje, konačno i sami Srbi na to pristanu.

Dakle, ako zaista ISKRENO želite da sačuvate Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije (pa čak i uz upotrebu jedino diplomatskih sredstava kako nam to govori predsednik Republike), ne ostaje ništa drugo nego da se poslužimo sredstvima kojima su se u proteklih tridesetak godina služili kosovski Albanci – formiranje paralelnih struktura vlasti gde god je to moguće, formiranje paralelnog obrazovnog i zdravstvenog sistema finansiranog iz Beograda, formiranje odvojenog medijskog sistema okrenutog Srbima i drugom nealbanskom življu i krijumčarenje (naravno, zašto da ne) svega što je potrebno za život preostalih Srba, od energenata do hrane i lekova. Uzgred, ovdašnjim političarima i ministrima ne bi ništa falilo da ponekad šumskim stazama i bogazima pređu administrativnu granicu Pokrajine i samim svojim prisustvom ohrabre tamošnje stanovništvo.

Ovako, niti ćete pomoći sunarodnicima niti ćete sačuvati Kosovo i Metohiju, jedino što ćete na svakom koraku dobijati vruće šamare od prištinskih vlasti i trpeti ponižavanja, poput ministra Bogdanovića pre neki dan. Ako je to vama svejedno, Srbiji nije. Ako ne možete drugačije, šta mislite, ima li neko ko može? Bez obzira na to što predsednik Republike smatra da su izbori nepotrebni i da ne otvaraju radna mesta (kao da je njegova Vlada otvorila neko od onih obećanih 200.000 radnih mesta).